Izgleda kao da nije svoj na svome u poslednje vreme.
Kot da ne bi bil on zadnje čase.
Slušaj, nisam još uvek svoj na svome, Olivere, neæemo sada o tome.
Poslušaj, nisem še pripravljen, zato ne počniva tega.
I pogleda Bog na zemlju, a ona beše pokvarena; jer svako telo pokvari put svoj na zemlji.
In Bog je videl zemljo, in glej, popačena je bila, kajti vse meso je popačilo pot svojo na zemlji.
I stiže Lavan Jakova; a Jakov beše razapeo šator svoj na gori, pa i Lavan takodje razape svoj s braćom svojom na gori Galadu.
In dojde Laban Jakoba. Jakob pa je bil zasadil šator svoj na gori, tudi Laban z brati svojimi ga zasadi na gori Gileadski.
I pruži Mojsije štap svoj na zemlju misirsku, i Gospod navede ustoku na zemlju, te duva celi dan i celu noć; a kad svanu, donese ustoka skakavce.
In Mojzes iztegne palico svojo nad deželo Egiptovsko, in GOSPOD zažene vzhodni veter v deželo ves tisti dan in vso noč; in ko se je zdanilo, prinese vzhodni veter kobilice.
I neka on prinese Gospodu žrtvu za prestup svoj na vrata šatora od sastanka, ovna za prestup.
On pa naj prinese daritev za krivdo GOSPODU k vratom shodnega šatora, ovna v daritev za krivdo.
Pustiću blagoslov svoj na vas šeste godine, te će roditi za tri godine.
Zapovem, da vam pride blagoslov moj v šestem letu, in obrodi pridelkov za tri leta;
Kamo da sav narod Gospodnji postanu proroci i da Gospod pusti duh svoj na njih!
O da bi vse ljudstvo GOSPODOVO bili proroki, da bi GOSPOD dal duha svojega nadnje!
A do njih popravljaše Tekujani, ali poglavice njihove ne saviše vrat svoj na službu Gospodu svom.
In njim ob strani so popravljali Tekojčani; a njih imenitniki niso upognili vratu k službi svojega Gospoda.
Ponavljaš svedočanstva svoja protiv mene, i umnožavaš gnev svoj na me; vojske jedne za drugom izlaze na me.
vnovič postaviš priče svoje proti meni in pomnožiš nevoljo svojo zoper mene, vedno nova krdela in vojske boš pošiljal nadme.
Izlij gnev svoj na narode koji Te ne znaju, i na carstva koja ne prizivaju Tvoje ime.
Izlij srd svoj na pogane, ki te ne spoznavajo, in na kraljestva, ki ne kličejo tvojega imena!
Šalje govor svoj na zemlju, brzo teče reč Njegova.
ki pošilja povelje svoje na zemljo, urno teče beseda njegova;
Evo sluge mog, koga podupirem, izabranika mog, koji je mio duši mojoj; metnuću Duh svoj na Njega, sud narodima javljaće.
Glej, hlapec moj, ki ga podpiram, izvoljenec moj, ki je duši moji po volji: duha svojega sem del nanj, pravico bo oznanjal poganskim narodom.
Jer ću izliti vodu na žednoga i potoke na suvu zemlju, izliću Duh svoj na seme tvoje i blagoslov svoj na tvoje natražje.
Kajti vode razlijem čez žejno in potoke na suho; duha svojega razlijem na seme tvoje in blagoslov svoj na potomce tvoje.
Zašto trošite novce svoje na ono što nije hrana, i trud svoj na ono što ne siti?
Čemu trošite denar za to, kar ni kruh, in trud svoj za to, kar ne more nasititi?
Kazujte narodima; evo oglašujte za Jerusalim da idu stražari iz daleke zemlje, i puštaju glas svoj na gradove Judine.
Sporočite tistim narodom, glej, dajte, da se čuje nad Jeruzalemom: Oblegovalci gredo iz daljne dežele in zaganjajo svoj glas zoper mesta Judova;
Izlij gnev svoj na narode koji Te ne poznaju, i na plemena koja ne prizivaju ime Tvoje, jer proždreše Jakova, proždreše ga da ga nema, i naselje njegovo opusteše.
Razlij srd svoj nad narode, ki te ne spoznavajo, in nad rodove, ki ne kličejo tvojega imena; kajti pojedli so Jakoba in ga požrli ter ga pokončali in opustošili prebivališče njegovo.
Nasledstvo moje posta mi kao lav u šumi, pušta glas svoj na mene, zato mi omrznu.
Dediščina moja mi je postala kakor lev v gozdu: zoper mene je zagnala svoj glas, zato jo sovražim.
I reci im: Ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo, ja ću poslati i dovesti Navuhodonosora cara vavilonskog, slugu svog, i metnuću presto njegov na ovo kamenje koje sakrih, i razapeće carski šator svoj na njemu.
in jim reci: Tako pravi GOSPOD nad vojskami, Bog Izraelov: Glej, jaz pošljem in vzamem Nebukadnezarja, kralja babilonskega, hlapca svojega, in prestol njegov postavim nad te kamene, ki sem jih skril, in nad njimi razpne svoj kraljevski šator.
I tako će se izvršiti gnev moj i namiriću jarost svoju na njima i zadovoljiću se, i oni će poznati da sam ja Gospod govorio u revnosti svojoj kad izvršim gnev svoj na njima.
Tako se dopolni jeza moja, in pomirim togoto svojo nad njimi in se potolažim; in spoznajo, da sem jaz, GOSPOD govoril v gorečnosti svoji.
Ko bude daleko, umreće od pomora; a ko bude blizu, pašće od mača; a ko ostane i bude opkoljen, umreće od gladi; tako ću navršiti gnev svoj na njima.
Kdor je daleč, umre za kugo, in kdor je blizu, pade pod mečem, kdor pa preostane in bo obvarovan, umre lakote: tako dopolnim togoto svojo nad njimi.
Dodje ti kraj, i pustiću gnev svoj na te, i sudiću ti po putevima tvojim i obratiću na te sve gadove tvoje.
Zdaj prihaja konec tebi, ker pošljem jezo svojo nadte in te bom sodil, kakor zaslužiš, in spravim vse gnusobe tvoje nadte.
Sada ću odmah izliti jarost svoju na te, i navršiću gnev svoj na tebi, i sudiću ti po tvojim putevima, i obratiću na te sve gadove tvoje.
Zdaj, zdaj izlijem togoto svojo nadte in dopolnim jezo svojo zoper tebe, in sodil te bom, kakor si zaslužil, in spravim nadte vse gnusobe tvoje.
A kad ubijahu i ja ostah, padoh na lice svoje i povikah i rekoh: Jaoh Gospode Gospode, eda li ćeš zatrti sav ostatak Izrailjev izlivši gnev svoj na Jerusalim?
In zgodi se, ko so pobijali, in jaz sem ostal sam, da padem na obličje in zavpijem in rečem: Ah, Gospod Jehova! hočeš li pokončati ves ostanek Izraelov, ko izlivaš srd svoj nad Jeruzalem?
I tako ću navršiti gnev svoj na zidu i na onima koji ga mažu krečem nevaljalim, i reći ću vam: Nema zida, niti onih koji ga mazaše,
In tako dopolnim togoto svojo nad steno in nad njimi, ko so jo mazali z belilom, in vam porečem: Stene ni več, tudi tistih ni, ki so jo mazali,
Ili ako pustim pomor na zemlju i izlijem gnev svoj na nju da bi krv tekla da istrebim u njoj ljude i stoku;
Ali če pošljem kugo v tisto deželo in izlijem togoto svojo nadnjo v krvi, da zatarem v njej človeka in živino,
I idući mimo tebe pogledah te, i gle, godine ti behu godine za ljubljenje; i raširih skut svoj na te, i pokrih golotinju tvoju, i zakleh ti se i učinih veru s tobom, govori Gospod Gospod, i ti posta moja.
Ko sem pa šel mimo tebe in te pogledal, glej, čas tvoj je bil čas ljubezni; tedaj sem čezte pregrnil krilo svoje in zakril goloto tvojo; in prisegel sem ti ter zavezo storil s teboj, govori Gospod Jehova, in postala si moja.
Ali se odvrgoše od mene, i ne hteše me poslušati, nijedan ih ne odbaci gadova ispred očiju svojih, i gadnih bogova misirskih ne ostaviše; zato rekoh da ću izliti jarost svoju na njih da izvršim gnev svoj na njima usred zemlje misirske.
Ali oni so se mi uprli in me niso hoteli poslušati; nobeden ni vrgel od sebe ostude, ki jih je imel pred očmi, in grdih malikov Egipčanov niso zapustili. Zato sem mislil izliti srd svoj nadnje, da dopolnim jezo svojo zoper nje sredi dežele Egiptovske.
Kako se topi srebro u peći, tako ćete se vi istopiti u njemu, i poznaćete da sam ja Gospod izlio gnev svoj na vas.
Kakor se srebro topi sredi peči, tako se boste topili sredi njega. In spoznate, da sem jaz, GOSPOD, izlil srd svoj nad vas.
I izliću gnev svoj na Sin, grad misirski, i istrebiću ljudstvo u Novu.
In izlijem jezo svojo nad Sin, trdnjavo egiptovsko, in množico iz Teb iztrebim.
Zato izlih gnev svoj na njih radi krvi koju proliše na zemlju i radi gadnih bogova njihovih, kojima je oskvrniše.
Zato sem izlil jezo svojo nadnje zavoljo krvi, ki so jo prelili v deželi, in ker so jo ognusili z grdimi maliki svojimi.
I neću više kriti lice svoje od njih kad izlijem Duh svoj na dom Izrailjev, govori Gospod Gospod.
In ne bom jim nikdar več skril obličja svojega, kajti izlil sem duha svojega na družino Izraelovo, govori Gospod Jehova.
I posle ću izliti duh svoj na svako telo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, starci će vaši sanjati sne, mladići će vaši vidjati utvare.
In zgodi se potem, da izlijem Duha svojega na vse meso; in sinovi vaši in hčere vaše bodo prorokovali, starci vaši bodo imeli sanje, mladeniči vaši bodo videli prikazni.
Gospod je pravedan usred njega, ne čini nepravde, svako jutro iznosi sud svoj na videlo, ne izostaje, ali bezbožnik ne zna za stid.
GOSPOD je pravičen sredi njega, krivice ne dela nobene; vsako jutro stavi na svetlo pravico svojo, ne pogreši v tem. Krivičnik pa ne pozna sramu.
Gle, sluga moj, koga sam izabrao, ljubazni moj, koji je po volji duše moje: metnuću duh svoj na Njega, i sud neznabošcima javiće.
„Glej, hlapec moj, ki sem ga izvolil, ljubljenec moj, ki je duši moji po volji: Duha svojega položim nanj, in oznanjeval bo sodbo poganskim narodom.
Tada reče mu Isus: Vrati nož svoj na mesto njegovo; jer svi koji se maše za nož od noža će izginuti.
Tedaj mu veli Jezus: Vtakni meč svoj na mesto njegovo; kajti vsi, ki primejo za meč, z mečem poginejo.
I Onaj što sedjaše na oblaku baci srp svoj na zemlju, i požnjevena bi zemlja.
In sedeči na oblaku vrže srp svoj na zemljo, in požeta je bila zemlja.
0.86622786521912s
Preuzmite našu aplikaciju sa rečnim igrama besplatno!
Povežite slova, otkrijte reči i izazovite svoj um na svakom novom nivou. Spremni za avanturu?
Kot da ne bi bil on zadnje čase. 